Исцртавајући портрет Митровачке гимназије враћамо се 171 годину уназад, када је 2. јула 1838. године, наредбом Дворског ратно већа, у Митровици, при главној троразредној школи, отворено и прво одељење четвртог разреда. Новембра исте године ово одељење је и званично започело са радом. Био је то почетак исписивања биографије једне од најстаријих и најугледнијих образовних институција на овим просторима.

Већ наредне школске 1839. године отворено је и друго одељење које је радило по програму за гимназију. Ова два разреда су наредбом Краљевског ратног министарства 1851. године претворена у „малу реалку“ у којој је настава извођена по плановима и програмима гимназија и реалки у Аустрији.
Велика количина архивске грађе на немачком језику, са посебном пажњом чувана у Историјском архиву „Срем“, говори нам о првим годинама и првим корацима Митровачке гимназије.

1863. године у гимназији је отворен и трећи, а једанаест година касније уследило је отварање и четвртог разреда који је трајао две године. Постојећи најпре као Рисарска школа, а затим као Несамостална мала реалка, Царским решењем из 1887. године Митровачка гимназија постепено је претворена у четвороразредну реалну гимназију, једину школу те врсте у овом делу Срема и Славоније. Почетком двадесетог века у њој су отворени пети, а убрзо затим и шести разред.
У гимназији су углавном ишла деца официра, занатлија и трговаца, као и деца имућнијих сељака. Од оснивања па до периода Баховог апсолутизма школу је редовно похађало преко 260 ученика. Задатак гимназија је био да својим полазницима пружи опште образовање које би им омогућило боље праћење наставе на европским универзитетима.