O nama

      Исцртавајући портрет Митровачке гимназије враћамо се 171 годину уназад, када је 2. јула 1838. године, наредбом Дворског ратно већа, у Митровици, при главној троразредној школи, отворено и прво одељење четвртог разреда. Новембра исте године ово одељење је и званично започело са радом. Био је то почетак исписивања биографије једне од најстаријих и најугледнијих образовних институција на овим просторима.

      Већ наредне школске 1839. године отворено је и друго одељење које је радило по програму за гимназију. Ова два разреда су наредбом Краљевског ратног министарства 1851. године претворена у „малу реалку“ у којој је настава извођена по плановима и програмима гимназија и реалки у Аустрији.
Велика количина архивске грађе на немачком језику, са посебном пажњом чувана у Историјском архиву „Срем“, говори нам о првим годинама и првим корацима Митровачке гимназије.

        1863. године у гимназији је отворен и трећи, а једанаест година касније уследило је отварање и четвртог разреда који је трајао две године. Постојећи најпре као Рисарска школа, а затим као Несамостална мала реалка, Царским решењем из 1887. године Митровачка гимназија постепено је претворена у четвороразредну реалну гимназију, једину школу те врсте у овом делу Срема и Славоније. Почетком двадесетог века у њој су отворени пети, а убрзо затим и шести разред.
У гимназији су углавном ишла деца официра, занатлија и трговаца, као и деца имућнијих сељака. Од оснивања па до периода Баховог апсолутизма школу је редовно похађало преко 260 ученика. Задатак гимназија је био да својим полазницима пружи опште образовање које би им омогућило боље праћење наставе на европским универзитетима.

      Добро сачувана архивска грађа нам говори да је од укидања Војне границе 1881. године до Првог светског рата Митровачку гимназију похађало укупно 1982 ученика.
Предмети изучавани у гимназији мењали су се током времена прилагођавајући се државним потребама и захтевима просветних власти. Једно од важнијих васпитних средстава тога времена биле су батине. Професори су целе недеље бележили и сабирали колико је сваки ученик „зарадио“, а недељом је школски послужитељ у градском парку вршио „исплату“.
Избијањем Првог светског рата гимназија престаје са радом. Рад се обнавља 1917. године када је фронт био далеко од овог подручја. Исте године отворен је и седми разред да би 1918. године, док се рушила Аустроугарска монархија, а градом крстариле Народне гарде са тробојкама у руци, у Митровачкој гимназији био коначно уведен и осми разред. Са заносом и одушевљењем градила се нова заједничка држава Срба, Хрвата и Словенаца.

   Настава у Митровачкој гимназији се одвијала у више различитих зграда истовремено. Недостатак адекватног простора представљао је велики проблем. Иако је питање изградње школске зграде било постављано више пута, тек се  1928. године  почело са  његовом  реализацијом. Као споменик, једном  од омиљених  српских  владара Краљу Петру I Карађорђевићу, на велики четвртак 12. априла 1928. године почело је подизање нове зграде. Указом његовог величанства краља Александра I Карађорђевића (СН бр. 9132) од 11. марта 1929. године гимназија је понела назив Државна реална гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца. Нова, најмаркантнија зграда тога времена у Сремској Митровици свечано је освећена у празничној атмосфери 15. јуна 1930. године. У нове учионице митровачки гимназијалци први пут су сели 17. септембра исте године. У њима се настава одвија и данас.

У периоду од 1941. до 1944. године усташке власти су преузеле надзор над гимназијом. Школске године су прекидане ваздушним узбунама, звуцима авиона и ватрогасних сирена. Током Другог светског рата стрељано је 5 професора и 60 ученика гимназије, док је 18 ученика погинуло учествујући у ратним дешавањима.

Завршетком рата гимназија је наставила рад у потпуно промењеним условима. Комунистичка идеологија није пропустила да обоји ни дужи период у трајању гимназије.
Реорганизацијом школске мреже 1953. године од гимназије је одвојена основна школа, на тај начин што су од гимназије формиране две основне четвороразредне школе, две потпуне осмогодишње основне школе и гимназија као самостална средња школа.
Шездесетих година двадесетог века, дошло је до нове реорганизације и у гимназију су уведени природно-математички и друштвено-језички смер. Тих година гимназији је наметнуто и име „Иво Лола Рибар“ које ће носити више од пола века, све до 2007. године, када ће коначно понети назив Митровачка гимназија.

        Реформама 1974. године гимназија полако почиње да се гаси, али срећом, ови неуспешни експерименти нису дуго трајали, па је коначно деведесетих година, упоредо са ослобађањем од социјалистичке идеологије, дошло до поновног успостављања гимназија у нашој земљи.

Данас је Митровачка гимназија најстарија, а по својим дометима и резултатима и најзначајнија установа средњошколског образовања у овом делу Србије. Кроз садамнаест деценија трајања у њој је пресудна знања стицало десетине академика, и најугледнијих људи у свим областима људског рада. Митровачкау гимназију су похађали: Милева Марић – Ајнштајн, Васа Чубриловић, Милош Ђурић, Славко Воркапић, Драгош Цветковић, Петар Милошевић, Војислав Ђурић, Петар Кранчевић, Синиша Ковачевић, Петар Краљ и друга значајна имена свеукупног знања културе и уметности.Данас је Митровачка гимназија стара дама која се не стиди своје 171 успешне године. Будуће генерације, које ће тек проистећи из ове, увек нове и креативне институције и из овог интелектуалног храма, тек треба да обележе време које долази. Дани проведени у Митровачкој гимназији и за њих ће сигурно представљати нешто највредније и најлепше што им се догодило у периоду одрастања и интелектуалног сазревања.

Ђорђе Домазет, пролеће 2009.